Autor: Stefan Stuparević

четвртак, 24. јануар 2013.

Kukuruz (лат. Zea mays)


Kukuruz (lat. Zea mays) je jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje I Južne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti. U Evropu je donesen 1493. a po nekim izvorima i 1535. Na Balkan je stigao u 17. veku. Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju.
Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenica  žito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo .
Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji.
Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).
U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.
Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astm
Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17 mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje)

 Botanička klasifikacija

Додајте натпис

Koren-kao I kod ostalih trava, žilast. S obzirom na vreme formiranja, karakter rasta I uloga u život same biljke razlikuju se pet tipova korena:




1.    Primarni ili glavni klicni koren,
2.    Primarni (klicni)  hipokotilni koren ili bočno klicino korenje,
3.    Klicino mezokotilno (epikotilno) korenje,
4.    Sekundarno (adventivno) ili podzemno-nodijalno korenje,
5.    Zračno ili nadzemno-nodijalno korenje.

Primarni ili glavni klicin korenčić I primarni hipokotilni koren formiraju se u razdoblju klijanja. Sekundarno korenje razvija se na bazalnom interkalarnom meristemu bonjih podzemnih članaka stabla, pa se naziva I podzemno nodijalno korenje.





Listovi- se prema mestu gde se zameću I nalaze I po značaju dele:

1.    Klicini listovi,
2.    Pravi listovi ili listovi stabla,
3. Listovi omotača klipa ili listovi “komušine”,

Klicini listovi imaju svoje začetke u klici semena. Ima ih 5-7, potpuno se razvijaju u prvih 10-15 dana nakon nicanja kukuruza.







Cvat I Cvet- kukuruz je jednodomna biljka, čiji su muški I ženski cvetovi razdvojeni u posebne cvati.
Muške cvati su supljeni u cvat metlice, koja se nalazi na vrhu stabla, a ženski cvetovi u cvat, koji se naziva klip I nalazi se u pazuhu listova.

a)   Metlica- sastoji se od srednje osi ili glavne grane I postranih ili bočnih glavne grane I postranih ili bočnih grana čiji se broj najčešće kreće od 3-15.  Na granama nalaze se dvocvetni klasići.

b)   Klip- formira se na vrhu počnih izdanaka iz tačke rasta u pazuhu listova na glavnom stablu.





Plod- je zrno (caryopsis) koji se formira nakon oplodnje. Kao I kod ostalih žitarica sastoji se od od tri osnovna dela:

1)   Omotač ploda, koji omotavla plod I stiti njegovu umutrašnjost I u čijim stanicama se nalaze pigmenti, koji mu daju boju.

2)   Endosperma , koja se nalazi ispod pericarpa, a čine ga stanice uglavnom ispunjene skrobom I klice kao najvažnijeg dela, koja je smestena na bazi endosperma u donjem delu na prednjoj strani zrna, a sastoji se od srednje osovine, koja na bazalnom delu zavrsava početkom primarnog korena omotanim korenovim omotačem te na suprotnom kreju višim delom primarnog stable ili pupoljčićem.

Fenološke faze- klijanje, nicanje, pojava 3-5 listova, pojava bočnih izdanaka pojava 7, 9 I 11. Lista, porast stabla, metličanje, cvetanje metlice, cvetanje klipa, mlečna zrelost, vođtana zrelost, I puna zrelost .
Etapa organogeneze- kao I druge žitarice I kukuruz u svom razoju prolazi određene etape prganogeneze odnosno formiranje genetskih organa muške I ženske cvati, koje su odvojene. Metlica u svom razvoju prlazi 9 etapa, a klip 12.





Zrno- kao osnovna sirovina u pravljenju koncentrovane stočne hrane ima izuzetno veliku vaznost jer sadrći 70-75% uljenihhidrata, 10 % belančevina, oko 5% ulja, 15% mineralnih materija, 2,5% celuloze.
Klasifilacija:

1)   Zuban ( Zea mais indentata Sturt . )
2)   Tvrdunac ( Zea mais L. indurata Sturt . )
3)   Šećerac ( Zea mais L. saccharata Sturt . )
4)   Kokičar ( Zea mais L. Evert Sturt . )
5)   Mekunac ( Zea mais L. amilacea Sturt . )
6)   Voštanac ( Zea mais L. ceratina Kulesk )
7)   Pljevičar ( Zea mais L. tunicata Sturt . )
8)   Poluzuban ( Zea mais L. semindentata Kulesk )
9)   Skrobni šećerac ( Zea mais L. amilosaccharata Sturt . )




Agrotehničke mere

Plodored-Dobre predkulture za kukuruz su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, krompir, šećerna repa, suncokret, uljana repica pa i strne žitarice.
Kukuruz se može sejati u postrnoj setvi, nakon ranih predkultura (uljane repice, graška, ječma). Kukuruz kao predkultura drugim kulturama može biti dobar, ali i loš ako se kasno bere, posebno u jesenima s puno kiše. Tada se tlo teško i loše obrađuje ili čak ostane neobrađeno do proleća.
Kukuruz ostavlja veliku vegetativnu masu (stabljika, list, korenov sistem) koja jako otežava obradu i smanjuje kvalitet obrade zemljišta.

Dobro se podnosi sa svim ostalim ratarskim i drugim kulturama te se zato s njima može izmenjivati na istoj parceli 2-3 godine uzastopno, a negdje i znatno duži niz godina.

Obrada zemljišta-Osnovna obrada zemljišta u pravilu mora se izvršiti u ljetno jesenskom periodu, au izuzetnim uslovima u proleće.
 Obradom zemljišta do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, rastresanje i mešanjem zemljišta se čini zračnijim i toplijim, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema.
U pogledu dubine obrade proizlazi da se najveća masa korenovog sistema nalazi do 30 cm dubine, što bi upućivalo da se i dubina osnovne obrade vrši do 30 cm.
Eventualno dubinsko rastresanje zemljišta može se izvesti samo u vreme kada su donji slojevi zemljišta dovoljno suvi, a to je leto i rana jesen dok se uobičajeno oranje može izvesti u letnje-jesenjem i izuzetno u prolećnom periodu.

Đubrenje-Ako se kukuruz uzgaja nakon kultura koje ostavljaju veće žetvene ostatke (slama, kukuruzovina), pre zaoravanja tih ostataka potrebno je đubrenjem dati 100-150 kg uree / ha i tako obezbediti dovoljno azota za rad mikroorganizama, koji razgrađuju organske ostatke.
Ako se đubriva dodaju u osnovnoj obradi, pripremi zemljišta za setvu, u startu i prihrani, biljka će u svako vreme imati na raspolaganju potrebna hraniva.

Startna đubrenje - izvodi se zajedno sa setvom tako da ulagači đubriva postavljaju gnojivo 5-8 cm u stranu od semena i oko 3-5 cm ispod semena. Ta su hraniva odmah u blizini tek razvijenog korena i biljka ih odmah koristi za brži porast. Koriste se NPK đubriva sa naglašenom fosfornom komponentom.
Često se u startnoj đubrenju koriste đubriva koja sadrže i insekticid protiv zemljišnih štetočina. Poznata je kombinacija NPK 13:10:12 sa 1% volatona. Startna gnojidba često se izbegava jer ona opterećuje i usporava setvu.

Prihranjivanje - vrši se u slučaju kada se u ranijim đubrenje nije uspelo u tlo uneti planirane količine đubriva i ako se na usevu uoče karakteristični simptomi nedostatka hraniva. Prihrana kukuruza vrši se u ranim fazama razvoja. Prva prihrana u fazi 3-5 listova, a druga u fazi 7-9 listova. Prihranjivanje se izvodi najčešće prilikom međurednih kultiviranja useva kukuruza. U prihrani se koriste najčešće azotna đubriva (KAN i UREA) te kompleksna đubriva, u kojima je naglašena azotna komponenta.
Prihrana se može izvesti i folijarno . Đubriva dana folijarno odmah se usvajaju . Kukuruz podnosi male koncentracije te treba koristiti posebno pripremljena đubriva za tu svrhu . Sve su to razlozi što se folijarna ishrana u uzgoju kukuruza malo koristi , te se može se preporučiti za vredniju proizvodnju ( proizvodnju semenskog kukuruza ) .

Setva-Trebalo bi sejati proverene hibride odnosno hibride koje preporučuju naučne i stručne institucije za određeno područje ( čistoća min . 99% , klijavost 93% ) .
Nakon nabavke semena , na osnovu podataka iz deklaracije o kvalitetu semena , izračunava se upotrebna vrednost semena i na osnovu nje određuje norma setve . ( Upotrebna vrednost semena = čistoća k klijavost/100)
Najbolje je ako se setva kukuruza obavi u optimalnom agrotehničkom roku .
. Setva treba započeti kada se temperatura setvenog sloja podigne na 10°C.
Rana setva treba imati niz prednosti . Njome se obezbeđuje ranije klijanje i nicanje , bolje korišćenje zimske vlage , ranije metličenja , svilanja , cvetanje i oplodnja pa se izbegavaju velike vrućine i suv vazduh u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza .
Kukuruz ranije i potpunije dozreva , a sve to utiče na povećanje količine i kvaliteta priroda . Takav setva može imati i loših efekata , jer u slučaju nižih temperatura i povećane vlažnosti tla može doći do dugotrajnijeg klijanja i nicanja , manjkavog nicanja , lošijeg sklopa zbog čega se mora ponekad preorati zasejana površina.
Kukuruz se seje mehaničkim ili pneumatskim ) na razmak između redova 70 cm . Taj razmak može biti i veći , ali ga nije dobro povećavati , jer se kukuruz sije u velikim gustoćama sklopa , pa što se više povećava razmak između redova za isti sklop smanjuje se razmak između biljaka u redu . Ovo povećava konkurenciju biljaka i smanjuje optimalno korišćenje vegetacijskog prostora .

Agroekološki uslovi

Temperatura -Minimalna temperatura za klijanje semena kukuruza iznosi 8 ° C. Pri toj temperaturi klijanje je vrlo sporo, pa se sa setvom počinje kada se tlo u setvenom (oranične) sloju zagreje na više od 10 ° C. Kukuruz može rasti ako je temperatura tla iznad 10 ° C, a vazduha iznad 13 ° C. Ako se temperatura smanji ispod 10 ° C, kukuruz prestaje rasti. Najčešće se to dešava u kišnim i hladnim proleća nakon nicanja kukuruza kada je smanjeno osvetljenje.Temperature niže od -1 ° C redovno dovode do propadanja biljaka.
 Bolja ishrana kalijumom i fosforom povećava otpornost kukuruza na niske temperature. Ponekada temperature i do -3 ° C ne oštete vegetativni vrh nego samo lisnu površinu, pa se takve biljke mogu oporaviti. Međutim, ako tako niske temperature duže potraju biljke propadaju.
 Niske temperature, a posebno mrazevi u jesenjem periodu mogu usporiti sazrevanje, prekinuti vegetaciju ili čak ošteti klijavost zrna, što je vrlo opasno u proizvodnji semenskog kukuruza.
Kukuruz je dosta otporan na visoke temperature. Ipak, temperature više od 35 ° C u vreme cvetanja oštećuju polenska zrnca, pa ne mogu klijati, što smanjuje oplodnju, pa tako i prirod.
 Korenov sistem najintenzivnije se razvija pri temperatura tla oko 23-25 ​​° C, a nadzemni organi 20-28 ° C, zavisno o etapama razvoja kukuruza.
Bolje korišćenje svetlosti rešava se selekcijom hibrida s uspravnije listovima, pa se tako manje zasenjuju donji listovi.

Voda-Da bi seme kukuruza moglo početi klijati treba upiti oko 45% vode. Uz povoljnu temperaturu seme će brzo klijati i nicati pri vlažnosti zemljišta od oko 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. Potrebe za vodom povećavaju se u vreme intenzivnog vegetativnog porasta, a najveće su neposredno pred metličenja i svilanja za vreme oplodnje I u početku nalivanja zrna.
 Ako u ovom razdoblju vlada suša, a postoji mogućnost za navodnjavanje kukuruza treba obaviti navodnjavanje. Ekstremno suvo tlo najčešće se javlja na laganim peskovitim zemljištima. Kad se vlažnost tla smanji ispod 10% od maksimalnog vodnog kapaciteta, kukuruz prestaje rasti.
 Kukuruz troši vodu vrlo ekonomično, što ne znači da ga ne treba navodnjavati u slučaju suše u cvjetanju, oplodnji i nalijevanju zrna. Naime, u tom periodu kukuruz je veoma osetljiv na sušu.


Zemljište- Kukuruz najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele ili neutralne reakcije, dobrog toplotnog, vodnog i vazdušnog režima. Nažalost, takvih tala ima malo, a to su uglavnom černozemu i dobra aluvijalna tla.
Teška, zbijena, slabo propusna, kisela te slabo plodna tla nisu prikladna za proizvodnju kukuruza. Takva tla potrebno je hidromelioracije i agromelioracijama osposobiti za normalnu proizvodnju, jer se samo u takvim zemljištima korenov sistem dobro razvija pa se potpuno ostvaruju efekti đubrenja i povoljnih vremenskih uslova.
Na lošijim zemljištima agrotehnika mora biti dobro osmišljena, pravovremena i potpuna. Pravilnom obradom, đubrenjem i negom mogu se postići zadovoljavajući rezultati.

Zaštita kukuruza od korova

 Korovi u kukuruzu mogu u znatnoj meri uticati na smanjenje prinosa. Svojim prisustvomoni konkurišu kukuruzu u borbi za svetlo, hranu i vodu.Istovremeno pogoduju razvoju bolesti i štetočina. Zbog toga se intenzivna proizvodnja kukuruza ne može zamisliti bez pravovremenog i efikasnog suzbijanja korova.

Kukuruzima u početku vegetacije vrlo spori rast, a to pogoduje razvoju korova. Radi toga je posebno važno zaštiti kukuruz od korova u početnim fazama razvoja.
Preventivna borba protiv korova počinje već predsetvenom obradom. Osim obradom zemljišta može se preventivno delovati na razvoj korova adekvatnim plodoredom, čišćenjem poljoprivrednihmašina kojima je moguće preneti seme ili vegetativne delove korovski biljaka.
Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje, tada se mora prići suzbijanjukorova. U borbi protiv korova koriste se mehaničke i hemijske metode. Mehaničke metode borbe koristi se pre i posle setve.
Korovne biljke najlakše je mehaničkim putem uništiti dok su u fazi klice. Predsetveno sekoriste: tanjirače, setvospremači, drljače, kultivatori, a nakon setve rotacijske kopačice,međuredni kultivatori i ostalo.
Koriste se različita hemijska sredstva – herbicidi. U praksise sreće veliki brojem korovnih vrsta koje se međusobno razlikuju po građi vegetativnihorgana, načinu razlikovanja i fiziologiji. Zato je borba protiv korova hemijskim sredstvimavrlo kompleksna.
Svaki preparat deluje samo na jednu vrstu ili grupu korova, dok na ostalekorove ne deluje (selektivnost). Zbog toga se u praksi najčešće koristi kombinacijanekoliko hemijskih preparata koji zajednički imaju širok spektar delovanja (pre setve seinkorporiraju u setveni sloj zemljišta, sa setvom ili posle setve, ali pre nicanja, te dopunskotretiranje poslije nicanja sve do razvoja 7-9 listova).
  
Primena pesticida

Jedan od osnovnih uslova za pravilnu primenu herbicida i postizanje očekivanih rezultata je poznavanje i praćenje korovske flore parcele. Prema zastupljenim vrstama korova treba uskladiti izbor i primenu odgovarajućih kombinacija herbicida za njihovo suzbijanje.
Pored efikasnosti primenjenih herbicida u poljoprivrednoj proizvodnji važno je poznavanje njihove perzistentnosti tj. zadržavanje ostataka u zemljištu zbog izbora useva koji će se gajiti posle kukuruza. U suprotnom može doći do fitotoksičnog delovanja ostataka primenjenog herbicida na naredni usev.

Vreme primene pesticida

Suzbijanje korova možemo obaviti nakon setve a pre nicanja, primenom zemljišnih herbicida kao i nakon nicanja kukuruza kao korektivna mera. Vreme primene herbicida treba koliko je to moguće uskladiti sa vremenom nicanja većine korova i sa vremenskim prilikama.
Predhodilo je vrlo nestabilno vreme kada je u pitanju temperatura i vlažnost, koje je uslovilo brže ili sporije nicanje korova i kukuruza što utiče na efikasnost primenjenih herbicida.
Za herbicid koji se koriste posle setve a pre nicanja potrebna je dobra obrada zemljišta i dovoljna količina padavina. Ovo je jeftinija grupa herbicida u odnosu na korektivne herbicide. Suzbijanje korova nakon nicanja kukuruza ima prednosti u odnosu na pre-em prskanje jer prskamo ciljano najzastupljeniji korov.
Nedostatak ove metode je cena i mogući period kišnog vremena u trenutku najpovoljnije faze korova i kukuruza i kukuruza za primenu herbicida.
Jaka zastupljenost višegodišnjih korova na parceli zahteva prskanje nakon nicanja kukuruza i korova. Kada kukuruz preraste fazu trećeg lista potrebno je primeniti herbicide koji deluju samo preko lista korova.
 Prilikom suzbijanja obavezno uzeti u obzir najosetljiviju fazu korova a to je kod uskolisnih korova faza dva lista, kod širokolisnih korova faza korova 2-4 lista.

Zaštita useva kukuruza od bolesti i štetočina

Tokom vegetacije kukuruz je izložen napadu velikog broja bolesti i štetočina, koji u nekim godinama nanose velike štete.
Palež klijanca – klicu i mladu biljčicu napadaju parazitske gljivice iz redova Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium, Pythium i drugih. Kod jače zaraze dolazi do propadanja mladih biljaka. Zaraza potiče najčešće iz zemljišta ili iz zaraženog semena. Mere borbe su upotreba zdravog i zaprašenog semena, plodored, obrada zemljišta, đubrenje i ostalo.
Najznačajniji štetočine su žičnjaci. Žive u zemljištu 3-4 godine hraneći se korenjem biljaka, katkada oštećuju seme ili pregrizu klicu, ubušuju se u gomolj krompira i koren mrkve. Najveće štete prave larve duže od 1 cm, a mogu narasti oko 3 cm. Tokom zime zavlače se dublje u zemljište.


Pregled parcele u cilju donosenja odluke o zastiti kukuruza

U periodu, kada se zemljište dovoljno zagrejalo da se može izvršiti pregled parcela i doneti odluka da li je potrebno provesti zaštitu kukuruza i kako.
Na parceli manjoj od 1 ha iskopamo 4 - 5 jama 25 x 25 cm dubine jednod ašova, na parceli površine 1 - 3 ha, 6 - 10 jama, a na parceli vecoj od 3 ha, 10 - 20 jama, zavisno o ujednačenosti parcele. Iskopana zemlja izbacuje se na foliju, rukama drobi do grudica manjih od 1 cm i preglda. Posebno brojimo pronađene žičnjake, a posebno druge štetočine.
Sve pronađene štetočine iste vrste zbroje se i pomnože sa 16 (jer u 1 m2 ima 16 jama veličine 25 x 25 cm), podele s brojem iskopanih jama i tako se dobije broj štetočina po kvadratnom metru.
Važan je temeljan pregled zemljišta jer već jedan pronađeni žičnjak znači zarazu od 16 žičnjaka /m2.
Ukoliko smo pronašli više od 3 - 5 žičnjaka/m2 trebamo sprovesti suzbijanje. Ovde zadovoljava setva semena kukuruza koje je tretirano insekticidom. Ukoliko smo pronašli više od 5 - 20 žičnjaka/m2 zadovoljava tretiranje u red ili traku (za primjenu granuliranih insekticida moramo imati depozitor učvršćen na sejačici), a ukoliko smo pronašli više od 25 - 30 žičnjaka/m2, treba tretirati čitavu površinu parcele. To treba obaviti neposredno pred setvu prskanjem ili rasipavanjem (zavisno koji smo insekticid odabrali). Insekticid treba nakon primene inkorporisati u zemljište. Prilikom primene treba se pridržavati uputstva priloženih uz svaki pojedini insekticid.

Najčešće bolesti


Siva pegavost lista - opasna bolest kukuruza,


Fuzarijske bolesti kukuruza

Hibridi kukuruza

Međusobnim križanjem različitih sorata dobiva se potomstvo koje ima više boljih svojstava nego roditelji. Najčešće su to bujniji porast, veća rodnost, veća otpornost te bolja prilagođenost određenim uvjetima uzgoja. Suvremena proizvodnja kukuruza izmjenjuje sortimente hibrida jako brzo tako da su pojedini hibridi u široj proizvodnji 5-6 godina. Svi naši instituti u kojima se stvaraju hibridi s vremena na vrijeme izdaju kataloge u kojima se nalazi opis njihovih hibrida.